Црна Трава на јесен, 2010. добија факултет!
Оно по чему је Црна Трава позната широм света је грађевинарство, и сада готово један век од настанка прве грађевинске школе, у Црној Трави се отвара Грађевински факултет.
ГТШ МИЛЕНТИЈЕ ПОПОВИЋ 90 година постојања
Говор директора школе Радоје Јовића на свечаној академији.
Ових дана навршило се 90 година како по броју становника малена, али талентована Црна Трава даје пре свега крупан допринос грађевинарству, једној од најзначајнијих грана људске и друштвене делатности у нашој земљи па и шире. Може звучати нескронмо, али истине ради, морам рећи да је тај допринос за нас толико велики, јер нам је обезбедио високо вредновано место у нашој струци, тако да данас с правом носимо епитет, колевке грађевинарства у Србији.
То време, тих 90 година израстања и стварања, Црна Трава није проћердала улудо. То је не написани, али живи роман или барем искрена прича о једном времену у коме је патуљак израстао у горостас. Наша генерација је данас поносна на све предходне и истовремено захвална на разумевању и бризи шире друштвене заједнице што је стварала и искрено се надамо да ће и даље стварати повољне услове да школа опстане и успешно ради. Та наша колевка одњихала је у континуитету образовања стручних кадрова у грађевинарству неколико нивоа стручног образовања. Почев од оснивања ,,Зидарско-каменорезачког курса,, 1919. године, преко ,,Грађевинско-занатске школе,, 1930. године и Грађевинске средње техничке школе 1948. године. Кадрови ове школе постају познати и све признатији у својој делатности и полако ударају чврсте темеље на којима и наша Црна Трава постаје на далеко позната.
Време и друштвене промене и прилике у њему, утицале су тако да се школа данас зове ,,Техничка школа са домом ученика Милентије Поповић,, Црна Трава. Звала се како било, она је неопозиво чедо прилика и талената људи овога краја за грађевинарство.
Полазећи од чињенице да грађевинарство, од својих првих зачетака, представља темељно стваралаштво људи, треба рећи да оно у континуитету свога развоја битно утиче на квалитет живота људи. Пут од колиба и сојеница до најсавременијих објеката за становање данас, то необориво потврђује.
Наша школа је за све време свога постојања, истини за вољу, уз променљиву подршку друштвене заједнице улагала максималне напоре у савлађшивању бројних тешкоћа, карактристичних за најнеразвијене крајеве и давала преко 10 000 друштву према општој оцени, квалитетне кадрове.
Деценијама, па и данас, значајан број кадрова свршених ученика ове школе или њихових потомака који су се школовали у другим срединама, покрива и врши врло високе, па и највише функције, готово у свим гранама грађевинарства. Бројни фабрички димњаци џиновских висина, чији се врхови рву и успешно одолевају ветровима, олујама, муњама и громовима густих облака широм Балканског полуострва; велике бране бројних хидроелектрана у земљи и ван ње које смирују бујице великих река, и претварају их у електричну енергију која представља благодет наше цивилизације, и многи други велики и крупни објекти и грађевински подухвати. У њиховој изградњи учествовали су бројни црнотравски стручњаци и тиме давали препознатљив допринос. Није претерано рећи да су ови и бројни други позитивни резулатати у грађевинарству, логична последица квалитетног и квалификованог рада ове школе за сво време њеног постојања.
То није случај само у сфери физичко – стручног рада, већ у значајној мери и у сфери интелектуалног рада, Међу првим докторима грађевинско – техничких наука у послоратном периоду, управо је један од најбољих ученика ове школе свих времена Сретен Стевановић, звани Зајац. Он је као ђак генерације одмах по завршетку школе остао за наставника у овој школи. Убрзо је постао грађевински инжењер а потом и први доктор грађевинских наука из Црне Траве, професор на грађевинском факултету у Нишу, између осталог и проректор истог факултета. Није он остао усамљен у томе. Данас га на десетине црнотраваца следе у томе и није нескоромно очекивати да ће их бити све више.Следећи покојног доктора Сретена данас нас има у образовању свих нивоа, све до редовних професора, како у земљи, тако и у иностранству. Има наших бивших ученика, данас доктора техничких наука, и на највишим функцијама у деканатима грађевинских факултета и у ректоратима Универзитета. Такође нас има у значајним грађевинским организацијама и компанијама, у приватном предузетништву наше струке, итд., итд....
Живети 90 година тако квалитетно успешним животом струке, привилегија је свакој иоле значајној друштвеној делатности. Ми смо имали и имамо срећу да смо потомци и следбеници наших предака у нашој струци.
Та чињеница вредна је поноса и захвалности, управо, овој школи, чији смо сви заједно били ђаци, а многи од нас, мање или више знани или не знани носе барјак струке у свету грађевинарства.
Наша земља а посебно грађевинарство у њој имали су и имају приметно значајну корист од постојања и рада ове школе. Законитост биполарности друштвених појава и процеса, где нужно спада и образовање, увек показује њихову позитивну и негативну страну. У нашем случају смо доста рекли о позитивној страни. Тешка срца, међутим, треба рећи да се видно манифестује и његова негативна страна.
Обзиром на чињеницу да је наша школа лоцирана на изразито неразвијеном подручју, она практично подстиче и убрзава процес миграције са овог подручја. Што је школа била боља и успешнија, миграција је била израженија. Кадровима који одлазе не може се много приговорити јер теже бољем стандарду живота, који ова средина, објективно, не може да им пружи. Ту једино друштвена заједница, а посебно шира, може да допринесе и да на обострано задовољство и корист позитивно утиче на овај проблем.
Овде ваља уочити чињеницу да објективно изостаје повратно, ретроактивно дејство ових кадрова на опстанак и развој нашег завичаја. Форсирања урбаних на штету руралних подручја нужно води у сиромаштво огромне већине становништва, а тиме и наше Црне Траве.
У том смислу када је реч о нашој струци и нашој школи у томе, посебно, шира друштвена заједница би требало да храбрије и крупно искорачи у оквиру процеса трансформације у образовању који је већ започео.
Овде и сада, потребно је отворено и јасно рећи да у циљу очувања услова и потреба за опстанак и рад наше школе, треба разбуктати идеју о њеном постепеном прерастању у виши квалитет тј. у високо школски центар. Ова идеја је већ добрано поодмакла од почетка па треба очекивати њену брзу реализацију. Наставници ове школе, локална власт и по нашим сазнањима значајан број грађана а посебно интелектуалаца пореклом из овог краја, подржава ову идеју. У том смислу ми смо дубоко захвални господину професору доктору Божиловићу, ректору Универзитета Унион у Београду, некадашњем ученику ове школе на жељи, намерама и напору да се ова идеја што пре оствари. Остваривањем ове идеје, поред ангажовања у другим делатностима, такође значајним за опстанак и развој Црне Траве, она би добила дугорочни замајац за излазак из учмалости и сиромаштва.
Славећи овај веома значајан јубилеј за нашу школу, а тиме и за нашу општину, предлажем да са овог скупа, са ове свечаности упутимо позив свим интелектуалцима у општини, у Србији и ван ње бројним продуктивним ствараоцима у свим гранама друштвених делатности, а пореклом су из Црне Траве и свима онима који желе добро Црној Трави да дају свој максимални допринос спашавању завичаја од претеће тешке ерозије његовог бића и његовог слања у запећак историје. Било би нам веима драго сазнање да у органима локалне самоуправе, државе Србије и у Министарству просвете, мисле на исти или барем сличан начин.
Фолклор школе